Nov 10, 2013

Rođaci po ljubavi


Nekad imamo malo više para. Onda pravimo ribu ili tako nešto. Kupimo bolje vino, razbaškarimo se.
Nekad imamo manje para. Onda pravimo pastu sa sosom od paradajza, pijemo jeftinije vino i iako ne možemo da se razbaškarimo, jednako uživamo.
Jer bitno je da smo zajedno. A ne šta jedemo i pijemo.
Dobro, bitno je i da jedemo. To nekako mora. Ide uz nas kao društvo.


Bliskost. Ljubav. Osmesi.
Među šerpama i poklopcima, seckanjima i mešanju.
Ivana i ja smo uvek glavne. Bobi tu i tamo uskače. Džesi uvek sa strane postavlja raznorazna pitanja. Ona je zadužena za salatu.
Peđa hoće da i on nešto secka ali obavezno se zapriča sa Miljanom. Tako da njih dvojica postavljaju sto..
Ili,
dođu Srda, Vojke i Leon.
Ja seckam, Vojke i Miljan pijuckaju aperitiv a Leon sa Srdom nadgleda da li ja sve radim kako treba. Ili se juri sa Rudijem po kući.
Posle sedimo svi zajedno. Leon, iako ima dve i po godine, jede isto što i mi. I jede sam. I uživa isto koliko i mi.


Znala sam da se ljudi širom sveta okupljaju oko hrane. Baš tako kao i mi. Ne radi se tu samo o jedenju. Tu postoji nešto mnogo jače, mnogo emotivnije od puke fiziološke potrebe da se utoli glad. A nije to ni samo zabava. Nisam mogla to da definišem, nisam ni pokušavala.
A onda sam videla video koji je u samo 1 minutu rekao sve. Apsolutno sve što svi mi osećamo na tim okupljanjima. Do mene je stigao Kinfolk manifest.


Od tog dana ja sam postala verni obožavatelj Kinfolkera. Uživala sam u fotografijama i pričama na njihovom sajtu.
Imam samo jedan primerak časopisa, pravo je blago. Stoji na polici za knjige, odmah do vodiča za Lisabon. Taj deo police je rezervisan za zemlje koje smo doživeli. Kinfolku je mesto tu jer su niti njihovih priča utkane u naša druženja.
Naravno, kada je izašao Kinfolk table ja sam znala da će kad tad on stići do mene. Nisam manično kopala po internetu da ga naručim. Kada je konačno stigao, samo sam se prepustila uživanju u pričama, receptima i najdivnijim fotografijama.
Svako veče pred spavanje ga otvorim, prelistavam i posle sanjam rustične stolove sa hranom, svuda upaljene sveće i neki nasmejani, lepi ljudi sede zajedno usred šume, grada, sela...


Ovaj "kuvar" je mnogo više od samo zbirke recepata. Satkan je od duša i recepata koji su jednostavni, interesantni i posebni najviše zbog toga što oni koji ih pripremaju, veruju da za dobru večeru su najvažniji dobri ljudi. Tvoji ljudi sa kojima deliš ljubav, priče i hranu. Rođeni.

Pulla (finski slatki hlepčići)


Pulla su zanosno mirišljavi hlepčići. Dok su topli tope se u ustima. Testo je meko, izdašno i slatkasto taman koliko treba.
Kao i svako kiselo testo, najlepši su tek izašli iz rerne uz šolju čaja ili kafu.

Po receptu Wille Yli-Luoma, Finca koji živi sa svojom ženom Rebekom u Portlandu. Drže pržionicu kafe i bar u kojem primenjuju posebnu tehnologiju da bi svojim mušterijama ponudili savršenu šoljicu kafe.

Za 16 pulla:

Testo:
50 g svežeg kvasca
500 ml toplog mleka (morala sa da dodam još malo)
1 kg brašna (T500)
300g šećera
1 kašičica soli
1 kašikica mlevenog kardamoma
170 g putera (omekšao na sobnoj temperaturi)

Fil:
250g putera(omekšao na sobnoj temperaturi)
200g šećera
1 kašika cimeta
1 kašičica mlevenog kardamoma

1 jaje za premazivanje hlepčića


→ Kvasac rastopiti sa toplim mlekom i dodati u brašno. Mesite oko 15 minuta ručno ili 8 minuta mikserom sa nastavkom za testo. Kada se dobije glatko testo ostavite testo u posudi, na sobnoj temperaturi sat vremena tj.dok se testo ne uveća za duplo. Posudu prekriti krpom ili prozirnom folijom.
→ Dok testo raste pripremite fil. Puter izmešajte sa začinima i šećerom i ostavite sa strane.
→ Lagano pobrašnjavite radnu površinu i naraslo testo oklagijom razvijte u pravouganik (50x38cm) debljine pola cm. 


→ Testo premažite filom skroz do ivica. Urolajte po dužoj stranici.
→ Valjak isecite na 16 trapeza (gornja stranica trapeza treba da je kratka, skoro da oblik podseća na trougao). Gornju stranicu pritisnuti prstom ka dole, tako da se približi donjoj ivici. Posle uštinite vrh koji ste pritisnuli.
→ Poređajte u tepsiju na koji ste stavili papir za pečenje tako da ostavite dovoljno mesta između kako se ne bi dodirivali. Ako treba, koristite dve tepsije. Prekrijte krpom i ostavite sat vremena da naraste.
→ Uključite rernu na 210°C.
→ Narasle pulle premažite sa umućenim jajetom i pospite sa šećerom.
→ Pecite u već zagrejanoj rerni, 15-20 minuta, dok se ne zarumene.

Služite tople.
Prijatno!


Kinfolk Magazine: Issue 1 (Manifesto) from Kinfolk (kinfolk.com) on Vimeo.

35 comments:

  1. Hvala ti na ovom otkricu. Kada ima ljubavi, sve ispadne dobro - i hrana, i muzika, i druzenje. Pre nekoliko godina sam u Americi upoznala jednog veselog entuzijastu, koji vec par godina organizuje druzenja uz hranu. To je sad vec projekat, koji se siri Amerikom. Pogledaj sajt ako zellis: http://www.chaoscooking.com/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Vau, super stvar! Sto volim takve interesantne ljude koji uspeju da proguraju svoju ideju!
      Hvala i tebi na otkricu:)

      Delete
  2. Ne mogu vjerovati! Baš mi je ova knjiga stigla sa amazona prije koji tjedan.(za neočekivano male novce-
    20-ak dolara plus poštarina) I uživam ju čitati i gledati prije spavanja! Odiše divnom jednostavnom i potpuno nepretencioznom atmosferom. Baš kao i tvoj blog. Plus, što tvoj blog još ima i dušu. Samo tako nastavi.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam platila oko 20 Eura ali svejedno mislim da je cena baš niska s obzirom na kvalitet. Ja sam oduševljena!
      Hvala ti :)

      Delete
  3. Čitajući post u glavi mi se razvila cela istorija druženja kroz život, šta smo radili, šta smo pravili, šta su deca radila, koju muziku smo slušali..... Tužno je danas kad smo počeli da se osipamo. Kad pričamo o onima kojih više nema tema su dogodovštine sa tih letovanja, druženja... Priče prepričane ko zna koliko puta ali ipak mi se i dalje smejemo ko ludi, kao da smo svi na broju.

    Recept je lep. Recepti dolaze, prolaze ali to zajedničko muvanje po kuhinji ostaje!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Vesna, ja bih volela da moj život bude tako ispunjen druženjem i veseljem kao tvoj. Što se više upoznajemo kroz komentare i druženja, to se meni čini da ti živiš baš po mojoj meri. Jasno da je bilo i groznih momenata ali meni se jako sviđa što ti u razgovoru uvek daješ prednost ljudima i stvarima koji su te činile i čine srećnom.
      Bravo!

      Delete
    2. Materijalne stvari su vrlo relativne u to smo se uverili svi. Vikendicu smo napravili pre 5 godina u mikro varijanti. Da smo je napravili pre 40 godina bila bi velika jer se tada tako radilo, počneš pa... Ali zato smo letovali po 4-5 nedelja na samoj obali, bez strije i vode ali sa daskom za jedrenje. Bombardovanje smo dočekali bez kinte ali amo se snašli za to malo, kad nije bilo struje pričali smo sa decom po celu noć. Negativce i kukumavke koje ništa ne rade na svom boljitku sam definitivno zaboravila pre 20 godina i rodbimu i prijatelje, divan osećaj!

      Delete
    3. To je to! Savršeno!

      Delete
  4. jos jednom,tvoji postovi inspiriraju.druzenje uz hranu.ljudi koje volis.nekako se nakon toga svi problemi cine manji...
    i jako ti zavidim na Kinfolku.stalno se zelim pretplatiti ali nikako da bude para i za to...
    pozz

    ReplyDelete
    Replies
    1. :) Drago mi je to čuti!
      E znam, časopis im je malko skupiše za nas:( Zato ja imam samo jedan broj:) A o pretplati mogu samo da sanjam... Sva sreća pa imaju sajt i velikodušni su sa sadržajem na njemu:)

      Delete
  5. ne znam kako nisam upoznata s ovim, negdje mi je kinfolk promaknuo, sad se bacam na istraživanje i pogledat ću ovaj video kojeg si stavila
    slažem se: bitno je da smo zajedno ;)
    ovakvo tijesto i ovakvo punjenje za mene je uvijek pun pogodak

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, nas dve smo pravi ljubitelji ovakvog testa:)

      Mislim da će ti se svidei njihova priča. Koliko te virtuelno poznajem, verujem da ćeš i ti postati obožavalac :)

      Delete
  6. Nisam imala dodira sa Kinfolkom. Ali tvoj i jos nekoliko jako dragih foodblogova za mene su upravo to-ogreju mi dushu jer jasno vidim neke medjusobno drage ljude kako dele emocije energiju i hranu u nekim raznim situacijama i na zanimljivim mestima uz mastovite ideje i dekoraciju. Eto na kraju ponekad i ne procitam recepte vec samo vashe price i pogledam slike i dovoljno mi je.sve je savrseno na svom mestu. :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jao hvala na ovim divnim rečima! Ulepšala si mi dan!

      Drago mi je da sam ovim postom upoznala više ljudi sa Kinfolk zajednicom. Oni su toliko inspirativni ljudi!

      Delete
  7. Divan topli post, Nevena. Fotografije su ti prekrasne i boje i prica i sve :) Odoh i ja da trazim knjigu :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Gocke:)
      Vama će biti lakše da dođete do nje. U knjizi postoji ceo jedan odeljak o ljudima iz Kopenhagena. Kad sam čitala o hygge, setila sam se tebe i onog divnog posta. Mislim da će se i tvojoj Milani svideti jer su recepti jako osvežavajući, jednostavni i poprilično zdravi.

      Delete
  8. Najlepsi post. Ikad. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. :) Znam da ga ti doživljavaš kao i ja. Ako je to Sanja koja mislim da jeste:)

      Delete
    2. Da, da, citalacki klub Kinfolk, ta sam!!!

      Delete
    3. Evo ih, u nastajanju, da docekaju R. kad se vrati sa puta. Ali samo pola mere :)))

      Delete
    4. Ej, nisam stigla onaj dan da ti odgovorim al ulepšala si mi dan:)
      :* Nadam se da su bili ukusni:)

      Delete
  9. Hvala ti što si me upoznala sa Kinfolkom. Zaista su predivni i inspirativni.
    A ovaj tvoj post baš nekako odiše ljubavlju, od toplih boja na slikama, do recept za fantastični pulla hleb koji meni spada u onu kategoriju - za ljude koje volim. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. :):):) Da, da, malkice treba truda al nije strašno. Za naš kuvare entuzijaste dušu dalo:)
      Hvala ti Zoksi :*

      Delete
  10. Meni je najvažniji dio dana kada sjednemo za stol, nikada nisam trčala za djecom. Kada su sjedile u hranilicama, privukla sam ih uz stol i jele su s nama. Svaki dan imamo zajednički obrok, nas četvero i svi uživamo u tome, pričamo, družimo se i jedemo

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ingrid, kako je tvoj život divan! Ona kuhinja sa pogledom na more, dečica... stvarno divan!
      Ovo što si opisala mi zvuči kao moja vizija budućnosti:)

      Delete
    2. Jao, divno...opet si me razgalila, a znaš kakvog sam tvrdog srca;)

      Delete
  11. Baš sam u nekoj čudnoj fazi u životu, jako su me razočarali neki ljudi koje su se pravili kao dobri i bliski. Odlučila sam ih izbjegavati i družiti se sa ljudima koji cjene iste jednostavne stvari kao i ja. Hvala na divnom postu kojim si samo potvrdila da sam dobro izabrala. Idem pronjuškati Knofolk a recept obavezno isprobavam.

    ReplyDelete
    Replies
    1. I ja sam prošla kroz isto pre godinu dana. Valjda to tako mora u životu:)
      Kod prijatelja definitvno važi ono Less is more, jel:)

      Delete
  12. Kinfolk je i za mene novost i zvuči mi i više nego zanimljivo i ja jednostavno tu knjigu moram imati ! Druženje , da slažem se sa svakom riječi koju si ovdje napisala, još jedan od tvojih postova pročitan u dahu. I divni mirisni slatki kruščići koji će nadam se vrlo brzo i kod mene zamirisati !

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti Branka na divnom komentaru:)

      Delete
  13. Jedva čekam. Tačka. :))))

    ReplyDelete
  14. Može jedna molba? Možeš li nam predložiti neko jelo od krompira al' da bude vegetarijansko za ove moje new age drugare? Krompira ja volim, pa kad moram da kuvam, makar da im anešto što se meni sviđa. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ćao Ksenija,
      evo me sa predlogom:) U Mezze magazinu, februarski broj ima recept za aromatični krompir. Mislim da bi ti se svidelo a i interesantno je jer se služi u zasebnim porcijama. A i ne mora, naravno.
      Onda je tu i onaj Hasselback potatoes, koji izgleda jako dekorativno a i jako je ukusan.

      Ja sam što se krompira tiče dosta jednostavan tip, najviše ga volim pečenog u rerni:)
      Nadam se da sam makar malo pomogla:)

      Delete
  15. I meni je Kinfolk velika ljubav, u oktobru mi je stigao njihov jesenji broj, divota... Divan post, greje oko srca :*

    ReplyDelete