Nov 20, 2013

Čas italijanskog profesora Duška


To leto sam čekala ispred zgrade Jelenu. Krajičkom oka sam uhvatila oglas zalepljen na staklo.
Na belom papiru, odštampano crnim slovima je pisalo:
"Držim časove italijanskog. Duško"
I ispod onako resice sa brojem telefona. Otcepim jednu i strpam u novčanik ni ne pomišljajući koliko će mi taj trenutak promeniti život.


Duškov stan je prepun knjiga, starog nameštaja i šarenih porculanskih šoljica za čaj.
Naši časovi italijanskog za mene postaju izvor neverovatnih informacija. Upijam sve Duškove priče.
O Italijanim, o hrani, običajima, slikarstvu, književnosti...
Čitamo Luiđija Pirandela. Pijemo čaj od bergamota i slušamo "Core Ngrato" i druge napolitanske kancone. Duško kaže da mu je to omiljena. Zatvori oči i peva i on. A ja slušam pesmu, ništa ne razumem. Lepa je jako i baš čudna.

Priča mi kako je Sofija Loren u nekom rudniku na jugu Italije, kad su joj poslužili pastu sa jajima, narendala od gore uglja pa se zato ta pasta zove Karbonara. A usput mi ispriča i čitavu priču o italijanskim filmovima.

Nekad mi priča o Rusiji, nekad je tu i Sonja njegova devojka i nas troje ćaskamo ili ona čita knjigu na starinskoj fotelji. On je zove Sofi a Sofi je za mene, devojku od 22 godine, totalna egzotika. On isoričar, rusofil, ona profesorica francuskog. Volim ih što su tako pametni i drugačiji. I kad porastem želim da budem tako svoja.


Tri godine kasnije, na istoj terasi na kojoj je Duško sam naučio italijanski, sedim sa Tinom i Gracijom, ogovaram komšije i pijem limonćelo. Pričam italijanski koji me je on naučio.
Pred taj put smo održali poslednje časove. Duško je smatrao da je vreme da krenem da učim sama, odem u Italiju i iskoristim znanje koje mi je on dao.
Tako i beše.

Italija je postala moj drugi dom, Duško i Sonja su se venčali. Imaju sina Aleksandra.
Dugo smo održavali kontakt. Sad se nismo čuli i videli sto godina. Što nije ništa neobično. Normalno je.
Ljudi prolaze kroz naše živote. Većina njih ne ostavljaju trag u nama ali onih nekolicina, oni nikad ne izađu iz srca bez obzira na sve.
Ponekad mi dođe, ne znam ni ja odakle, da zapevam sada i moju omiljenu napolitansku kanconu,

Catari, Catari, pecche me dice sti parole amare,
Pecche me parle e 'o core me turmiente, Catari?

i skoro uvek vratim film na onaj momenat cepanja broja telefona sa oglasa. Šta bi se sve izdešavalo drugačije da sam izignorisala taj natpis...
Sinhronicitet. Zahvalna sam što je tako.


Rolnice od blitve (sa suvim smokvama i bademima)

Možda vam se čini da ovaj recept nema veze sa pričom. Al nije tako.
Baš u Italiji sam naučila da kombinujem suvo voće, jezgrasto voće i slane namirnice. Na jednom Božiću, Sicilijanci su mi otvorili oči:)


Za dve osobe:

1 veza blitve
1 manja glavica ljubičastog luka (sitnoseckanog)
1 čen belog luka (sitnoseckanog)
2 šargarepe (seckane na kockice)
50 g sirovih badema (seckanog na kockice)
3-4 suve smokve (seckane na kockice)
100 g sira (tipa ementaler, gauda, edamer)
¼ kašičice đumbira u prahu
¼ kašičice korijandera u prahu
¼ kašičice tucane paprike
Na vrh noža cimeta
So, biber
3 kašike maslinovog ulje od komina masline

200 ml milerama
Neutralna, mlečna pavlaka (20% mm
Beli luk u prahu

→ Zagrejte kašiku maslinovog ulja na tiganju i dodajte šargarepu. Pržite na srednje jakoj vatri 2-3 minuta. Dodajte luk i bademe. Promešajte i nakon 5 minuta dodajte suve smokve i beli luk. Propržite 2 minuta, začinite i sklonite sa ringle.
→ Sir isecite na kockice i dodajte povrću.
→ Skratite peteljke blitve i izblanširajte ih 6-7 minuta. Procedite i ostavite da se prohlade listovi.
→ Uključite rernu na 220°C
→ Vatrostalnu posudu nauljite sa maslinovim uljem.
→ Kada su se listovi prohladili, na svaki stavite po malo povrća koje ste ispržili i urolajte u rolnicu i ređajte u vatrostalnu posudu. Ponavljajte postupak dok ne potrošite sve listove.
→ Mileram umešati sa neutralnom pavlakom, tako da se dobije baš gusta tečnost. Posoliti i dodati beli luk u prahu po ukusu. Prelijite sve preko rolnica.
→ Zapecite u rerni, oko 15 minuta.

Služite toplo uz pečeni krompir ili neki drugi prilog po želji.

Prijatno!

62 comments:

  1. Predivan post:) Ništa u životu nije slučajno. Jako neobične rolnice, baš me zaintrigirao receptić.

    ReplyDelete
    Replies
    1. :) I ja volim da mislim tako.
      Rolnice su lako prilagodljive ukusima. Ubacuješ i izbacuješ šta god ti se čini interesantno:)
      Hvala Nale!

      Delete
  2. ahhhhh Italija...mislim kako je vreme da naučim taj raspevani jezik....zato što volim italijansku kuhinju, volim italijanske gradove, spontane i energične ljude, mirise...sve
    Divan post....raznežim se a ni ne stignem još do hrane :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. :) :*
      Divan je italijanski! Tako je lepo učiti! Ja sam posle toga učila portugalski, njega sam volela ali ne kao italijanski. A sa nemačkim ne mogu nikako da se iszborim, ne ide mi nikako:( Možda kada bi našla nekog profesora kao što je Duško, možda bih onda to lakše podnela:)

      Delete
  3. Mozda bi mogla da nam nadjes broj da i uzivo dozivimo caroliju :)
    divna prica!

    ReplyDelete
    Replies
    1. E pa ne možeeeeeee:) Morate si naći sami svog Duška:):):):)

      Delete
  4. ahhh, ovo je un puro saggio romantico.

    ReplyDelete
  5. ja od sad ne čitam ništa osim tvojih postova ;-) prekrasno!

    ReplyDelete
  6. predivan post, predivna priča..uživala sam...nekako ja probam ovakve stvari ali, ovi moji još uvijek odbijaju :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Snježo:)
      Verujem, ljudi nisu toliko skloni eksperimentisanju:) Doduše ovde ta slatkoća od smokvi nije dominanna, tek onako u tragovima. Bademi daju punoću. Možda posluženo kao prilog uz neku konkreciju bi osvojilo i njihova srca:)

      Delete
  7. Uf,sta je ovo..scenario za film? Bas lepo,nestvarno ,a zivotno.Kako se to lepo u zivotu namesti da ti se desi nesto tako sto zauvek ostaje urezano u mozgu,pa zivi kroz reci omiljene pesme,redove procitanih knjiga,miris opojnog Limoncela.Bas si majstor za dobro raspolozenje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala:) Divan komentar! Baš me je usrećio:)

      Delete
  8. Napolju pada kisa, hladno je i bas onako "novembarski" ruzno vreme. Citam ovaj prelepi post i uzivam. Zamisljam sve vas na tim casovima, price, ispijanje caja, muziku... A onda mi zamirisu ove rolnice. Vec im ukus osecam pod jezikom. HVALA sto ste mi ulepsali ruzno popodne i vratili osmeh na lice!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Vama na ovom komentaru:) Zaista to je vetar u leđa:)
      I jako sam srećna da Vam se i rolnice dopadaju, malo je neobičnija kombinacija ali greota je što blitvu jedemo samo sa krompirom ili pripremljenu kao španat. Divna biljčica:) Recept je vrlo prilagodljiv!

      Delete
  9. Čak sam zasuzila, dirnula me priča, sretna i sjetna...Ne znam da li ću se odvažiti raditi ove rolnice, ali predivno izgledaju

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ingrid, hvala:)
      Možda u nekoj kombinaciji koja ti više paše budu isprobane;)

      Delete
  10. Francuski mi se učinio jako težak, upišem italijanski, završim dva kursa i taman da se otisnem nasta sveopšti haos po Jugi :-( Srećna si što se tvoje naukovanje završilo tako lepom pričom!
    Recept je dokaz da se i bez mesa može lepo pojesti!
    Ovo ti je zahvalnica, pusti i uživaj :-)
    http://www.youtube.com/watch?v=9oEgm7Q7_nM&list=PL431DB59B0BB7ADCD

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hahahaha, Vesna, od tebe uvek veseli komentar:) Hvala:)
      Odoh da pustim pesmu:)

      Delete
  11. Moram i ovu da ti preporučim kad ti se stuži :-)
    http://www.youtube.com/watch?v=DjlBKawlKgc&list=PL431DB59B0BB7ADCD

    ReplyDelete
  12. Čitam i pomislim da je ovo stari post jer se sjetim i oglasa i Duška i Italije. A onda mi padne na pamet da si mi jednako lijepu priču ispričala jednog jutra uz čaj prije par tjedana i da me se toliko dojmilo da sam sve zapamtila. Što se ne dešava tako često ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. :) Da, svi moji prijatelji pre ili kasnije saznaju za to kako sam ja završila u Italiji:)
      :*

      Delete
  13. Ne znam sta je bolje, priča ili rolnice...što bi rekao Mislav nešto mi upalo u oko ;-)

    ReplyDelete
  14. Neno, mnogo ti je dobar i šik ovaj receptić! Mislim da ću sačuvati ideju kad budem imala neke probirljive goste... čisto da ih oborim s nogu! :)
    A Italija, i jezik i hrana i osjećaj... ne znam, prosto te razumijem...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Miluška:)
      Mislim da će se gostima svideti, pogotovo onima koji vole nove teksture:) Mada u Švedskoj su ljudi još otvoreniji za te kombinacije pa mislim da je ukus zagarantovan:)

      Ti si živela još duže u Italii od mene, tako da mogu zamisliti kako si ti još bolje upoznala zemlju. Ona je jedino mesto na svetu za kojom uvek osećam nostalgiju.

      Delete
  15. Prica je nadahnjujuca, ostavila me je u raspolozenju kao da sam dobar film pogledala :)

    http://funstuffcafe.com/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno:) Jako mi je drago sto sam uspela da prenesem emociju.
      Super blog imas! :)

      Delete
  16. Nađi Duška, skuvaj mu nesto lepo , i družite se jedno popodne da se vrate stara vremena :) Ništa nije slučajno , svaki susret u našem životu ima neku svrhu ! :) Nastavi da nam pišeš ! :) Ljub

    ReplyDelete
    Replies
    1. :):) Mislim da ce se sinhronicitet pobrinuti za nas susret:) A onda cu za njega i Sonju da napravi jednu italijansku veceru. Hvala za ideju :)

      Hvala puno na komentaru!

      Delete
  17. Potpuno uzivala u tvojoj prici, kao i uvek. Fotografije i recept takodje divni!!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Vesna hvala!
      Ovi divni komentari su mi najlepsa nagrada!

      Delete
  18. Svaki tvoj post je nafilovan ljubavlju (pun intended) :)...ljubavlju prema svetu koji te okruzuje...srecni su oni koji te poznaju :)
    Antonela

    ReplyDelete
    Replies
    1. Antonela! :)

      Hvala:) Mislim da sad vec znas da sam ja nepopravljivi romatik ;)

      Delete
  19. Nekad je sekund potreban da ti zivot krene u potpuno drugacijem pravcu. Jedan mali papiric ucinio je da naucis novi jezik, upoznas nove drage ljude, i novu dragu zemlju. I zato ja u poslednje vreme ponavljam tako cesto: malo je cesto potrebno da dobijemo puno! Nikad nisam kombinovala suvo voce sa necim slanim. Mozda je doslo vreme da to uradim posle ovako inspirativnog posta :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma to je stvarno divno, ta kombinacija. Na tom Bozicu sam jela curku punjenu suvim vocem i kesetenjem. Secam se da sam tada pomislila kako je to jedna od najukusnijih stvari koje sam ikad probala...

      Delete
  20. Kako su ti divne one rečenice o ljudima koji prolaze kroz naš život. :)
    Tvoj rad u ovoj blogosferi svakako ostavlja trag inspirišući mnoge a prvenstveno mene. Hvala ti na tome. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala tebi Milice! Komentari mi zaista puno znace i kada cujem da uzivate u mojim pricama dobijem jos vise elana za rad na postovima.
      Kao sto rekoh gore u jednom komentaru, nema lepse nagrade za blogera.

      Delete
  21. Ponekad potajno pročitam Tvoje postove i uvijek me ostave u nekom romatničnom raspoloženju. Tako je i sad bilo. Iako sam i sama po prirodi romantična, ne pišem takve postove. Barem mislim da ne. I onda pomislim koliko je ljepote u svim našim različitostima i kako zbog toga svaki blog, pisan od srca, ima smisla. Jer uvijek ima ljudi koji te razumiju, i uvijek ima ljudi koji te nečem novom nauče... A recept je za prstiće polizati. Pozdrav iz Zagreba, Iva

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hej, Iva, hvala na komentaru! Preko njega dodjoh do bloga i rado cu ga pratiti:)
      Da, meni je super kako ovaj Internet povezuje ljude. I bas tako, uvek ima neko ko kao ti razmislja i dozivljava stvari. To saznanje je nekako utesno, pogotovo u danima kada ne ide sve kako bismo zeleli.

      Delete
    2. Draga Nevena, išla sam po recept za rolice i sad vidjela tvoj komentar! :) Drago mi je da te vidim i na svom blogu/facebooku :)

      Delete
  22. Ja sam uzasno tuzna kad shvatim da je neko, ko mi je obelezio jedan deo zivota, bili to drugari iz skole, sa fakulteta ili iz detinjstva, ustvari prosao i otisao iz mog zivota a ostavio trag koji u meni uvek budi nostalgiju, cesto se pitam zasto je to tako moralo biti iako sam svesna da nas je zivot poslao odvojenim putevima, zar nije moglo drugacije, ne znam, mozda je to zbog zali za detinjstvom, mladosti, onim nevinim i bezbriznim zivotom...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Al tako je to. Nemoj da zalis. Srecna si osoba ako su ljudi ostavili u tebi trag. Znaci da u jednom momentu su i oni tebi i ti njima znacili. Zivoti nam se preplicu i rasplicu.
      A bezbriznost moramo da vezbamo sami, da se jako trudimo da nam dodje opet :)

      Delete
  23. Predivna prica! I mene je italijanski jezik oduvek privlacio, na fakultetu sam ga intenzivno ucila tri trimestra, bas mi je zao sto nisam nastavila... A iItalijanska kuhinja je za mene apsolutni top, najbolja na svetu. Pogotovo ono sto dolazi sa Sicilije. Volim ovakve interesantne kombinacije, volim da kombinujem suvo voce I kostunjicavo voce u slanim jelima. Marokanci su tu vrlo mastoviti... Probacu ove rolnice, mada moram da nadjem zamenu za blitvu koje ovde nema, tj. vrlo je tesko naci :-(

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, da, ja jako volim marokansku kuhinju! Obozavam da budem preciznija:) Cudo jedno sta zacini mogu da urade od jela napravljenog samo od povrca. Sanjam o onoj tazhin posudi:)

      U Holandiji nema blitve? Bas su cudni:)
      Mozda onaj kale? Iako je on vise kao kelj, mislim.

      Delete
  24. Predivan post. Želim ti još puno ljudi koji će te obilježiti na tako dobar način.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Petra!
      Takodje. Znam da si spomenila u proslom postu da si napravila neke rezove. Bravo za to!

      Delete
  25. Lalice, nekako sam (uz izvinjenje tvojoj ogromnoj kulinarskoj kreativnosti) shvatila da ja vise citam tvoje price nego sto se ugnijezdim u kuhinju pa nesto i skuham. Mozda to i nije lose, jer ipak znam gdje cu da kopam kada budem zeljela neku magicnu inspiraciju za subotnje popodne. Elem, ova plisana prica me je tako vratila u novosadske dane kada sam u jednoj maloj privatnoj skoli ucila italijanski sa jos par djevojaka, a sve pod palicom jedne od omiljenih zenskih persona ikada, moje maestere Nade. I zamalo da se zaplacem citajuci svoje redove, jer ti dani su bili nesto zaista posebno. Kao i svaki student, tada sam kuburila sa parama, sa spremanjem ispita i hronicnim manjkom vremena, te sam umjesto na izlaske i garderobu, tu malu sumu odvajala za casove italijanskog. Najbolja svrha ikada! I dan danas se cujemo, ona je sad vec u penziji, ali je neisrcpan izvor inspiracije i pozitivne energije. I nevjerovatno, ali bas njoj vec danima zelim da posvetim pricu i kada se tvoja prica pojavila, ostala sam bez daha. Hvala ti na tome! Mnogo! Ljubim :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma znam ja da ima puno vas sto vise volite da citate nego da se uhvatite varjace :D Al se svejedno nadam da negde krajickom oka uhvatite sta sam ja to kuvala i kombinovala, pa mozda se bas toga setite kad budete stali za sporet. A to je neminovnost:):):)

      Jao ajde, ajde da cujem pricu o Nadi! Jako bih volela!

      Delete
  26. Sve najbolje stvari u životu koje imam, svi najdraži prijatelji koje sam dobila i moj dragi Filip- svi su došli u moj život sasvim slučajno. Toliko slučajno da pomisliš da se zbilja dogodila neka filmska priča o sudbini :D I to me jako veseli, jer te neke stvari tako razvesele kad im se najmanje nadaš :)

    Ja inače poludim od sreće kad vidim da ljudi koriste puno začina, zato su mi prvo u oči upali cimet, korijander, đumbir, paprika. MLJAC. I znam da super kuhaš jer sam isprobala i juhu od cikle i mrak je. Samo tak nastavi :*

    ReplyDelete
  27. Toliko mi je sad lepo...<3

    ReplyDelete
  28. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  29. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  30. Jooooj ne mogu da verujem da si zivela u Italiji.... Pa ti me sve više i više oduševljavaš ... :) Obozavam tvoje pricice

    ReplyDelete
  31. Odličan post, zanimljiva i proje svega divna priča ! I odlične rolnice, volim isprobati ovakve kombinacije, ovo definitivno hoću !

    ReplyDelete
  32. Ništa se u životu ne dešava slučajno. A ti si jedna dobra duša i zaslužuješ da budeš okružena dragim ljudima i živiš lepe avanture. :)
    Recept divan. U poslednje vreme volim u slanoj hrani kombinacije sa voćem.

    ReplyDelete
  33. kakav sladak i pitak tekstic! divan! bas si mi ulepsala veče i podsetila na moje časove francuskog :)

    ReplyDelete