Search This Blog

Loading...

O navikama koje se ne menjaju

12.6.15


Već sam pisala o tome kako je moja majka Vida bila totalno u fazonu zdrave ishrane. Ja, naravno, to uopšte nisam odobravala. Sve što sam želela tada jeste da jedem čajnu kobasicu, margarin i paštetu. Nijedna mi želja nije bila uslišena. Ako sam htela, mogla sam dobiti domaće slanine i pljevaljskog sira. Ako ne, pura sa mlekom mi nije ginula za večeru što je za mene bila najveća kazna. Kako i zašto sam volela poparu tada (i sada obožavam) ostaće enigma.

Zdrava, čarobna jutra

2.6.15


Kao totalni zaljubljenik u mediteranski način života i podneblje, uvek sam smatrala da su to zemlje koje me najviše inspirišu. Što se ispostavilo kao tačno ali više u nekom gastro smislu.

Osim ljubavi prema espreso kafi (odmah sam morala da kupim moku iako tada kod nas nije ni bilo da se kupi te kafe), naučila sam šta znači dobro vino i kako se pije (bambus=blasfemija :D), kriterijumi za dobar hleb su se lansirali do u nedogled a bome i za sir i maslinovo ulje. Morski plodovi i povrće ušetali su u moj život i sada su moji najdraži zalogaji. Nažalost, moji najdraži zalogaju su postali i pasta i pizza & razne tapas varijante (srećom, to se da promeniti).
I tako u gastro nedogled.
Old